Izdavač: Imprimatur d.o.o.

Godina izdavanja: 2020.

Nedostaješ

Ponekad

Često

U radu

I neradu

U prevozu

U bezumlju i umlju

Na pečatima

umazanim krvlju

Nedostaješ

A trebalo bi

da dostaješ

Ostaneš

I potraješ

Nedostaješ da zatvoriš prozor

kad zora je

i zagrliš kad odlaze

svi moji ljudi

u snovima

U autističnim tugama

što pužu polako

da zgrabe me za

rub pidžame

nedostaješ

I u svim riječima što

znale su da omame

nedostaješ

Dosta je

Gospa je

jutros pala i prosuo se

iz nje sav vosak

od molitve

Ko molio se?

Nedostaješ

Kad sjedimo u vozu

što ne staje

i šapućeš mi

posramljeno

da nemamo budućnost

a želiš da ostaneš

Ne čujem te

Nisi tu a prosto je

kao kičma mi nedostaješ

ZAVIST

Postajem baš tako neko sebi nesličan

Previše bijela za ukuse crnih

Previše crna za ukuse bijelih

Pitam se dokle ću zavisiti od svoje boje

Dokle će me gledati s prezrenjem

Za koje ni sami ne znaju iz čeg se izrodilo

Ličinke zavisti oni nose u torbi

U zaboravljenom džepiću ili pokraj ključeva od stana

I mrva od kifla za doručak

Zavist se vozi s vlasnikom zavist nije ista u tramvaju

I šoping centru

Zavist se koti među svima i mutira u zavisnosti od mjesta

Zbog zavisti se postaje persona non grata

SUDBINE

Gledala sam sklupčanu kujicu

tužnih očiju

a možda je samo pospana

i stara

i mislila sam

Žao mi je što si samo pas

Ali sam se sjetila da

možda gleda mene i misli

kako sam pospana

i stara

i baš šteta što sam samo čovjek

i sad ne znam kome je teže